Branko Miljkovic Kritika Metaforex4

Naslov pesme sugerie predmet pevanja: re je o pesmi, pevanju i pisanju poezije. Iz naslova Poeziju e svi pisati stie se prvi utisak da on ima afirmativni karakter i da je pesma dokumentovanje iskazanoga uverenja da e poezija osvojiti sve, da e pripadati svima i da e je svi pisati. Takav utisak je ohrabrujui jer sugerie poverenje prema poeziji i veru u njen uspean razvitak. I kada iitamo uvodnu kvintu San je davna i zaboravljena istina koju vie niko ne ume da proveri sada tuina peva ko mais i zabrinutost estak je zapadno od zapada lano kretanje je najbre sada pevaju mudrost i ptice moje zaputene bolesti zapaamo da je na utisak pogrean i da Je oekivanje iznevereno. Naime, kvinta se sastoji iz pet sintaksiko-intonacionih celina a samo u dve se pominje pevanje ali se ono ni na koji nain ne moe povezati sa naslovom tanije reeno, vrlo je teko razaznati smisao reenica u kojima je upotrebljen glagol quotpevatiquot. Eu ostali iskazi (o snu - prvi i drugi stih o esteku i zapadu i lanom kretanju etvrti stih) nisu u slubi osvetljavanja naslova u onom smislu kako nam se u prvom utisku prikazao posebno smo uvereni da etvrti stih pripada tipu aforistino-diskurzivnog iskaza koji remeti Poetsko tkivo. Ali Poto to poetsko tkivo ne odlikuje celovitost jer se meu iskazima (sintaksikim celinama) ne primeuje povezanost i meusobna prepletenost, namee se utisak da su svi stihovi celina za sebe bez smisaone veze sa okruenjem. Sve ovo ne sme da nas pokoleba i da nas hermetinost stihova navede na odustajanje. S obzirom da su ovo stihovi pesnika koji peva ne brinui quotza smisao i redquot, tvrdi da. Jasnost nema ta da kaequot, ukazuje na quotsiromatvo jasnoequot i pogubnu razumljivost, moramo sebi postaviti zadatak da dokuimo smisao stihova u ovoj strofi. I jo: imamo li u vidu da je ova pesma odgovor ondanjoj knjievnoj kritici, na tom tragu idemo za smislom. Ovom strofom, dakle, Branko Miljkovi pods na poeziju sanjarenja i matarija, koja nije ostavila znaajne prinose pesnitvu ima tuinskih uticaja deskriptivnog (mais) i melanholinog (zabrinutost) tipa ni estak ni zapad ne mogu imati prvenstvo podraavanje i ukalupljenost (lano kretanje) mogu biti Plodni i da stvaraju privid kretanja napred, ali to je jalovost savremena poezija (quotsadaquot) jeste intelektualna (mudrost), ali to nije bolest koju kritiari nazivaju dekadencijom nego je stvaralaki iskorak. Eu sledea sestina je nastavak pesnikovog odgovora knjievnoj kritici, zapravo predoavanje vienja poezije za koju se ta kritika zalae. Ona je zaokupljena lepotom (cvet), subjektivnim oseanjima (quotkoji odbijaju da preive ljubavquot), ljubavnim jadima (ljubavnici), opisima pejzaa (vrt), rodoljubljem (zemlja). Na kraju strofe pesnik konstatuje da quotsvet ovaj suncu nije jedina brigaquot. PRIMAVES DE PAVIMENTO DE OURO: O QUE VOCÊ SOMENTA O SÃO PAULO: kao SVETLOST SAZNANjA ili kao PESMU. U kontekstu navedenog iskaza pesma se ne bavi samo ovim svetom (quotnije jedina brigaquot) nego njena interesovanja doseu do univerzalnih tema i vrednosti. Iako decima (quotali jednoga dana (.) Preputajui pesmu drugimaquot) aponta veznikom quotaliquot koji obino povezuje rei, grupe rei ili reenice suprotnog znaenja, sadrnna decime nije suprotna sadrini sestine, ona je nastavljanje kritikog govora o poeziji i pisanju poezije. Ima u ovoj decimi spojeva suprotnih misli, stavova i sagledavanja pitanja pesnitva. Umesto srca (naglaene emotivnosti) doi e sunce (svetlost saznanja, intelektualnost), pesma e biti otvorena za sve rei iako neke zamuuju smisao i oteavaju razumevanje. A onda slede stihovi poeziju e svi pisati istina e prisustvovati u svim reima na mestima gde je pesma najlepa onaj koji je prvi zapevao povui e se preputajui pesmu drugima. Svaki stih zasluuje nau panju. Iskaz quotpoeziju e svi pisatiquot ima afirmativnu strukturu, ali negativan smisao, neodobravajui. U ovom ciklusu (quotKritika poezijequot) nalazi se pesma Provetravanje pesme u kojoj itamo i ove stihove: Pesme sme svako da torta I onaj koji ne zna kako se piu Velika slova od danas nepotrebna. Prva dva stiha imaju snanu kritiku notu. Glagol SME zapravo znai quotnaalost, niko im ne moe zabranitiquot, a droga stih kazuje o obrazovanju onih koji SMEJU da piu pesme. Ali pesnik i reju i primerom zbunjuje itaoca: kae quotvelika slova od danas NEPOTREBNAquot, i to u pesmi u kojoj su velika slova onde gde im je mesto dok u pesmi Poeziju e svi pisati nema ni jednog velikog slova pa i prvi stih pesme poinje malim slovom Prema tome, quotpoeziju e svi pisatiquot nema afirmativno znaenje kao to ni stih quotistina e prisustvovati u svim reimaquot, koji podrazumeva jasnost, ne izraava pesnikov stvaralaki stav. Sledea tri stiha govore o situaciji kada su svi mogli da stvaraju pesmu: narodne pesme stvarao je jedan ovek i preputao ih drugima da ih pevaju ili kazuju i pomalo menjaju ili dopunjavaju prenosei ih iz kraja kraj, iz generacije u generaciju kao kolektivnu tvorevinu. Ja prihvatam veliku misao buduih poetika: jedan nesrean ovek ne moe biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: ko ne ume da slua pesmu sluae pluju isprepleten je tvrenjem i negacijom, afirmativnim i ironinim. O que é o que você está procurando é o que é o que é o que é o que é o que é o que é o que é o que é o que é o que é o que é GOMILA zato i iskaz. Ja primamquot ima ironini ton - pesnik prezire i gomilu i njenu osudu. Da je drugi stih besmislica, pokazae nam razmatranje dva stiha pesme Beda poezije (ciklus quotKritika poezijequot): Jer Pesma se ne pie ona se ivi Pesma nije pesma ako nije radosna. QuotPesma se ne piequot, dakle, ona nije samo proizvod pisanja, zanata, izmiljanja ona nije proitekla iz namere pesnikove da napie niti iz njegovog htenja da kae ili nekae. O que é o que é o que é o que é o que você quer dizer, não é o que é o que você quer dizer. Bez svega toga nema pesme ma koliko ovek eleo da je napie - ako se sama ne izvrpolji i zaivi, nee je ni biti. Drugi stih je uzet iz usta onih koji ne mogu da shvate i prihvate pesme bola i tuge, izgubljene vere i beznaa, pesimizma koji trae da poezija bude optimistika i tako itaocu (narodu) doarava vedre vidike, uliva veru i optimizam. Iskaz ovoga stiha obesmiljen je, opovrgnut, prethodnim stihom quotpesma se ne pie ona se iviquot. Spoj ova dva stiha je ona situacija, esta kod Branka Miljkovia, kada pesnik ubacuje stih koji sadrinom ne odgovara okruenju, tri, remeti i sliku i smisao. Prvi stih prihvatamo bez dileme kao piev stav i stav koji je opteprihvaen i optevaei. Sadrina drugog stiha potpuno je suprotna sadrini prvoga stiha: ako se pesma ivi, um ivot je i lep i muan, onda pesma ne moe biti samo radosna nego i atum. Zato ovaj stih ne predstavlja piev stav: on ne misli to to se stihom kae, em odbacuje takav stav. Kao to je besmislena tvrdnja da quotpesma nije pesma ako nije radosnaquot, tako je besmislena i tvrdnja da. Jedan nesrean ovek ne moe biti pesnikquot. Njenu besmislenost potvruje istorija pesnitva: mnogo je bilo pesnika nesrenih ljudi koji su ostavili vrhunske pesme tuge i bola, ali i prkosa i ponosa. U pesmi Pesma zamoj27. Roendan Branko Miljkovi e napisati: quotKo loe ivi zar moe jasno zapevatiquot. Para jeste odgovor onima koji su prigovarali nejasnosti njegove poezije, ali je u njemu i poruka da razumevanje poezije zavisi od mnogo inilaca pa i od toga ko kakvim ivotom ivi - srean nikako da shvati nesrenog. I na kraju jo jedno quotaliquot sa punim znaenjem suprotnog ono, meutim, svojom intonacijom, stihotvornou koja je ravna strofotvornosti (quotaliquot je stih koji sam ini strofu) i dvotakom snano skree panju na ono para sledi a to je dvostih: hoe li sloboda umeti da Peva kao to su sunji pevali o njoj. Ovo bi se moglo rei i ovako: hoe li srea umeti da peva kao a je nesrea pevala o njoj. U odgovoru na ovo pitanje lei i odgovor na tvrdnju da nesrean ovek ne moe da bude pesnik. Da Rezimiramo. Pesma Poeziju e svi pisati jeste lirska polemika Branka Miljkovia sa nekim prigovorima onovremene knjievne kritike nejasnosti, nerazumljivosti i intelektualnosti u poeziji sa zahtevima da pesma bude jasna i razumljiva, da joj smisao bude razgovetan sa protivnicima tamnih tonova u poeziji i pesimistikog doivljaja sveta i ivota. Branko Miljkovi Bol i sunce Dok bude pevao Jedan maleni cvet Kraj putovanja Ljubav poezije Oajna pesma Odbrana zemlje Orfej u podzemlju Pescara za moj 27. rodjendan Poetak traganja za biem Poeziju e svi pisati Pohvala svetu Prelid Propovedanje ljubavi Propovedanje vatre Pronto pevanje Re vatra Seanje na pokojnika Sonet Sonet o neporonoj ljubavi Sonet o ptici Umesto biografije Usnih je od kamena Uzalud je budim Vesela pesma Zajednika pesma Zamorena pesma Ljubavna poezija, najlepe pesme